Iz­me­đu raz­vo­ja se­la Ubli, za ko­je ži­te­lji ima­ju niz re­a­li­zo­va­nih, ali i pri­pre­mlje­nih pro­je­ka­ta, ko­ji se od­no­se na nje­go­vo oži­vlja­va­nje i tu­ri­stič­ku va­lo­ri­za­ci­ju, po­no­vo se is­pri­je­čio hro­nič­ni eko­lo­ški pro­blem, sa­go­ri­je­va­nje ot­pa­da na di­je­lu glav­ne grad­ske de­po­ni­je Ti­so­va gre­da.
Zbog to­ga ži­te­lji ovog po­dor­jen­skog se­la ape­lu­ju na nad­le­že­ne da u što hit­ni­jem ro­ku ri­je­še pi­ta­nje iz­mje­šta­nja de­po­ni­je.
Pred­sjed­nik MZ Ubli Go­ran Vu­ki­će­vić ka­zao je da će od nad­le­žnih u lo­kal­noj upra­vi hit­no za­tra­ži­ti da se što pri­je za­tvo­ri de­po­ni­ja ko­ja iza­zi­va zdrav­stve­ne pro­ble­me mje­šta­na i za­ga­đu­je ze­mlji­šte, na ko­jem uz­ga­ja­ju po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re, ba­ve se sto­čar­stvom i pče­lar­stvom.
On je na­gla­sio da im je još 2015. go­di­ne obe­ća­no da će po­sto­ja­ća de­po­ni­ja Ti­so­va gre­da bi­ti za­tvo­re­na, te da će se gra­di­ti no­va sa­ni­tar­na de­po­ni­ja Du­bo­ki do, ko­ja je još uvi­jek mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru.
Uz opa­sku da je upo­znat s pro­ce­som ko­ji pre­du­go te­če u ve­zi s po­čet­kom grad­nje sa­ni­tar­ne de­po­ni­je Du­bo­ki do, od­no­sno da su mje­šta­ni Mo­ri­nja ospo­ri­li gra­đe­vin­sku do­zvo­lu, Vu­ki­će­vić ka­te­go­rič­ki tvr­di da je vo­da na mo­rinj­skim iz­vo­ri­ma, kap­ta­ža­ma i vo­do­to­ko­vi­ma či­sta i ne­za­ga­đe­na.
-Na­kon uba­ci­va­nja bo­je u bu­šo­ti­ne s ko­jih su vr­še­na ge­o­teh­nič­ka is­pi­ti­va­nja pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ni­je se po­ja­vi­la obo­je­na vo­da u Mo­rinj­skom sli­vu, So­po­tu i dru­gim lo­kal­nim iz­vo­ri­šti­ma pod Or­je­nom. Ne­ma bo­ja­zni da će sliv bi­ti ugro­žen iz­grad­njom no­ve sa­ni­tar­ne de­po­ni­je.
Pre­ma mom mi­šlje­nju, kri­vac za dim i va­tru na po­sto­je­ćoj de­po­ni­ji Ti­so­va gre­da ko­ja se na­la­zi u ne­po­sred­noj bli­zi­ni se­la je iz­vo­đač ra­do­va iz fir­me ,,Ara­bis”, ko­ja je an­ga­žo­va­na na či­šće­nju i po­ste­pe­noj sa­na­ci­ji sme­tli­šta, ka­zao je Vu­ki­će­vić.
Sma­tra da su ne­struč­ni ra­do­vi na sa­na­ci­ji na­kon iz­vje­snog vre­me­na do­ve­li do no­vog za­pa­lje­nja, jer ni­je na­no­šen sloj tam­po­na pri­li­kom sa­na­ci­je di­je­la sme­tli­šta.
On je ka­zao da u se­lu to­kom zi­me ži­vi de­set sta­nov­ni­ka, uglav­nom sta­ri­je do­bi, ali da ovaj broj u osta­lom di­je­lu go­di­ne na­ra­ste do 70, te da je ri­ječ o lju­di­ma ko­ji se ma­hom ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom.
-Vra­ća­ju se na svo­ja ima­nja, ob­ra­đu­ju ze­mlju, ob­na­vlja­ju sta­re ku­će, a na­pra­vi­li su od­go­va­ra­ju­će si­ste­me za vo­do­snab­di­je­va­nje sa bi­sti­jer­ni. Naj­va­žni­je je da se se­lo sa­ču­va, kao i tra­di­ci­ja ovog kra­ja. Da se po­ve­že­mo sa osta­lim di­je­lo­vi­ma op­šti­ne, da se iz­gra­de pu­te­vi do Mo­ri­nja i Ri­sna i da otvo­ri­mo vra­ta po­sje­ti­o­ci­ma, No­vlja­ni­ma i tu­ri­sti­ma. Po­sto­je za­in­te­re­so­va­ni in­ve­sti­to­ri, kao i do­na­to­ri ko­ji su već ula­ga­li u in­fra­struk­tu­ru, ka­zao je Vu­ki­će­vić.
Za sa­na­ci­ju pu­te­va po­mo­gao im je do­na­tor Sa­vo Vu­ki­će­vić.
Ipak, i po­red svih na­sto­ja­nja i pri­vlač­nih pro­je­ka­ta ko­ji bi va­lo­ri­zo­va­li ovo ži­vo­pi­sno se­lo na Or­je­nu, pro­blem pred­sta­vlja sme­tli­šte ko­je ne na­no­si šte­tu sa­mo Ublja­ni­ma već i okol­nim po­dor­jen­skim se­li­ma.
Za­to ži­te­lji ape­lu­ju na sve op­štin­ske i dr­žav­ne struk­tu­re da se što pri­je za­poč­ne grad­nja no­ve, eko­lo­ški is­prav­ne de­po­ni­je ko­ja ne bi ugro­ža­va­la za­le­đe.
-Op­štin­ske slu­žbe bi tre­ba­lo sna­žni­je da se za­lo­že za rje­ša­va­nje ko­mu­nal­nih pi­ta­nja, da se vi­še po­sve­te in­spek­cij­skim kon­tro­la­ma sa­sta­va i struk­tu­re ko­mu­nal­nog ot­pa­da, da ka­zne pri­vat­nog iz­vo­đa­ča ko­ji odr­ža­va de­po­ni­ju i da po­mog­nu oko za­vr­šet­ka iz­grad­nje po­je­di­nih di­o­ni­ca pu­te­va na Ubli­ma- po­ru­čio je Vu­ki­će­vić.
Pod­sje­ti­će­mo da je pri­vre­me­na do­zvo­la Op­šti­ni Her­ceg No­vi, za od­la­ga­nje ot­pa­da na de­po­ni­ji Ti­so­va gre­da, ko­ja je pr­vo­bit­no va­ži­la do 1. apri­la 2017.go­di­ne, pro­du­že­na dok Op­šti­na ko­nač­no ne do­bi­je gra­đe­visnku do­zvo­lu za iz­grad­nju sa­ni­tar­ne de­po­ni­je Du­bo­ki do, od­no­sno dok de­po­ni­ja ne bu­de iz­gra­đe­na.
-Od­lu­ka se če­ka u mi­ni­star­stvu, a bi­će do­ne­se­na vr­lo br­zo. Na­da­mo se da će­mo do­bi­ti gra­đe­vin­sku do­zvo­lu i na­kon to­ga ras­pi­sa­ti me­đu­na­rod­ni ten­der za iz­grad­nju de­po­ni­je, u vri­jed­no­sti od 6,3 mi­li­o­na eura, ka­zao je Ili­ja Pe­u­lić, se­kre­tar za ko­mu­nal­ne dje­lat­no­sti i eko­lo­gi­ju Op­šti­ne Her­ceg No­vi.
K.Ma­to­vić


Od op­šti­ne mje­seč­no 2.000 eura

Vu­ki­će­vić je pod­sje­tio da ži­te­lji od 2013. go­di­ne ima­ju spo­ra­zum po ko­jem od Op­šti­ne Her­ceg No­vi mje­seč­no do­bi­ja­ju 2.000 eura na ime obe­šte­će­nja za šte­tu pro­u­zro­ko­va­nu zbog ne­po­sred­ne bli­zi­ne de­po­ni­je Ti­so­va gre­da, ko­ja se na­la­zi na te­ri­to­ri­ji nji­ho­ve mje­sne za­jed­ni­ce, na oko 1.100 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne.
-Ta sred­sta­va ulo­že­na su u in­fra­struk­tu­ru se­la. Iz­be­to­ni­ra­ni su pu­te­vi kroz Uble, pri­la­zi do cr­kvi Sv. Go­spo­đe, Sv. Ili­je i Sv. Đor­đa. Za to vri­je­me sa­ni­ran je i pro­ši­ren put od Du­gu­nje do cen­tra Uba­la. Ugrad­njom oko 5.500 me­ta­ra ka­bla, ri­je­šen je ve­li­ki pro­blem elek­trič­nog na­pa­ja­nja po­tro­ša­ča na Ubli­ma. Iz­gra­đe­na je jav­na ra­svje­ta, a u sa­rad­nji sa Ko­mu­nal­no- stam­be­nim pred­u­ze­ćem po­sta­vi­će još stu­bo­va jav­ne ra­svje­te. Oba­vlje­na je re­kon­struk­ci­ja i sta­vljen je u funk­ci­ju Omla­din­ski dom na Ubli­ma, ko­ji bro­ji dva­de­se­tak kre­ve­ta i obez­bje­đu­je re­dov­ne go­ste iz Lju­blja­ne, Ko­to­ra i osta­lih gra­do­va - ka­zao je Vu­ki­će­vić.


Ide­al­no za far­me ova­ca i ko­za

Vu­ki­će­vić sma­tra da ovaj kraj pru­ža od­lič­ne uslo­ve za or­ga­ni­zo­va­nje sli­kar­skih ko­lo­ni­ja, pod­sje­tiv­ši da se sna­žno za­la­žu za eko- tu­ri­zam i raz­voj po­ljo­pri­vre­de, sto­čar­stva i pče­lar­stva.
Po­zvao je po­ten­ci­jal­ne po­ljo­pri­vred­ni­ke da uko­li­ko že­le da se an­ga­žu­ju na ob­ra­di ze­mlje ko­je ima u iz­o­bi­lju, do­đu i osnu­ju po­ljo­pri­vred­nu za­dru­gu, is­ti­ču­ći da mo­gu dr­ža­ti far­me ova­ca i ko­za, ko­je i sam ima, ka­ko bi se na što bo­lji na­čin, is­ko­ri­sti­li ne­is­crp­ni po­ten­ci­ja­li Ubalj­skog po­lja.